Hemoinformatika je široka naučna oblast koja se bavi rešavanjem raznovrsnih hemijskih problema korišćenjem informacionih tehnologija. Možda sledeća definicija najbolje opisuje ovu naučnu disciplinu:
“Hemoinformatika je opšti pojam koji obuhvata dizajniranje, kreiranje, organizaciju, upravljanje, pronalaženje, analizu, diseminaciju, vizualizaciju i korišćenje hemijskih informacija.”G. Paris (2000. god.)
Potvrda da je budućnost hemičara usko vezana za računare može se naći i u proročkim rečima Roberta S. Malikena izgovorenim prilikom dobijanja Nobelove nagrade za hemiju 1966. godine:
“Na kraju, želeo bih da izrazim svoje duboko uverenje da je vreme kompjuterskih hemičara (pr. autora hemoinformatičara) tu na dohvat ruke. To je vreme onih stotina, odnosno hiljada hemičara koji su zamenili klasičnu laboratoriju sa računskim mašinama zarad obrade sve veće količine hemijskih informacija.”
Tih šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka postavljeni su temelji moćnih programa za shvatanje i predviđanje hemijskih procesa. Malikenova predviđanja su se ostvarila; primena takvih programa postala je rutina u razvijenim laboratorijama. 2013. godine Nobelovu nagradu za hemiju podelili su Martin Karplus, Majkl Levit i Arijel Voršel “za doprinos modeliranju složenih hemijskih sistema”. San Majkla Levita je – simulirati živi organizam na molekulskom nivou. Vi ste dovoljno mladi da doživite (i proživite) ostvarenje još jednog proročanstva nobelovaca. Ovo zanimanje, koje podrazumeva dobro poznavanje hemoinformatike, molekulskog modeliranja i programiranja, je u visoko razvijenim državama već postalo uobičajeno i mnogobrojne kompanije potražuju ovakav profil radnika. Među njima najveći broj je našao uhlebljenje u farmaceutskim kućama (Bayer, Novartis, Hoffmann-La-Roche) gde koriste hemoinformatičke postupke da bi modelovali molekule sa željenim hemijskim i biološkim osobinama. Iz ovih istraživanja razvijena je čitava naučna oblast koja se naziva medicinska hemija a koja podrazumeva povezanost organske hemije, neorganske hemije, biohemije, analitičke hemije, farmakologije i hemoinformatike (molekulskog modeliranja) radi pronalaženja bioaktivnih jedinjenja u lečenju najtežih bolesti. Nadalje, veliki broj hemoinformatičara se bavi dizajniranjem hemijskih baza podataka i iznalaženjem postupaka za brzu i optimalnu pretragu istih. Hemoinformatika je dala veliki doprinos i razvoju tzv. kombinatorne hemije. Istraživači koji se bave hemoinformatičkim metodama su rado viđeni članovi i bioinformatičkih timova koji su danas veoma traženi na svetskom tržištu. Cilj master studija HEMOINFORMATIKA I MODELIRANJE je da ovladate osnovama programiranja, elementima teorijske hemije, medicinske hemije i modelovanja, te hemoinformatičkih postupaka koje ćete moći da primenite u praksi. Hemoinformatika u razvijenom svetu je sadašnjost, a kod nas je bliska budućnost koja može biti itekako isplativa onima koji se za nju opredele.
Više o duhu master smera HEMOINFORMATIKA I MODELIRANJE ćete naći u sledećim redovima:
Procene su da će za pet godina u Evropskoj uniji nedostajati 900 000 IT stručnjaka, među kojima nisu samo programeri, a u Srbiji više od 15 000 stručnjaka tog kadra. Na fakultetima tehničkih nauka u Srbiji se godišnje školuje oko 1000 studenata, što je nedovoljno za potrebe IT sektora. (izjava pomoćnika ministra trgovine, turizma i telekomunikacija; izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2352312/srbiji-nedostaje-15000-it-strucnjaka.html). Otvaranje novog smera na master studijama hemije je, dakle i u saglasju sa državnom strategijom za povećavanje broja kadrova potrebnih IT sektoru. Naš smer upravo ima za cilj usmeravanje studenata hemije ka oblastima informacionih tehnologija.
Znanja koja će studenti steći pohađanjem master modula HEMOINFORMATIKA I MODELIRANJE:
Studenti koji steknu ovakva kvalitetna znanja moći će da apliciraju na radna mesta u hemijskoj, farmaceutskoj i IT industriji te se time ne ograničavaju samo na hemiju kao matičnu nauku.
KRENIMO U BOLJU I ISPLATIVIJU BUDUĆNOST!